Dr. Project Point Blank
Dom omladine Beograda
Sala Amerikana
04.10.2016.
Koncertna promocija jubilarnog desetog albuma grupe Point Blank, nazvanog "Guitarology - Back to the Roots" odigrala se u utorak uveče u Sali Amerikana Doma Omladine Beograda.
Krajem prošle godine ovaj album objavljen je u izdanju PGP RTS-a i odmah je izazvao pozornost publike i kritike. Koncertna promocija je bila i na Danima bluesa u DKG Studentski grad, krajem septembra, gde su uz Point Blank svirali i Raw Hide. Tada su nas Dragoljub Crnčević -Crnke i ekipa pozvali na ovaj nastup, usput spominjući da će biti nekih gostiju koji se pojavljuju na albumu.
Došao je i taj utorak i nešto posle 21 čas na binu je izašao omiljeni Igor Brakus i u nadahnutoj najavi pojasnio situaciju u kojoj se bend našao uoči "Guitarology" avanture. Po njegovim rečima grupa je pranirala da objavi album sa najznačajnijim osobama današnje javne scene (Stoja, Zmaj od Šipova, Ceca itd.) ali nije u tome "uspela" pa su se morali zadovoljiti sa nešto manje atraktivnim gostima. Onda je nabrojio desetak pevača i dvadesetak gitarista naše rock i blues scene, tako da nam se od tih svih imena zavrtelo u glavi.
Na binu su izašli Point Blank i posle uvodne konverzacije uručena im je nagrada od strane PGP RTS-a za najprodavaniji blues album koji je objavljen prošle godine. Nakon svih tih "ceremonija" Crnke i ekipa započeli su koncert sa pesmom A1 sa novog diska a to je "Swamp Jump". Publika se nije ni snašla kad su na scenu kročili Rambo Amadeus (na gitari) i Dragi Jelić (vokal) i uz pomoć Vlade Jovkovića i Mirka Tomića otprašili "Moj put". Tekst ove numere koji je napisao Jelić podseća nas na sve one pesme kojima su nas Dragi i Yu grupa oduševljavali svih ovih godina.
Posle samostalne "Under My Bed" na binu je izišao Jovan Lole Savić i uz pomoć Nenada Zlatanovića (gitara) izveo "Imam ovaj život". Impresivna gitara Nenada Zlatanovića nas je pripremila za nastavak večeri.
Sledeći je nastupio Dejan Cukić. Sed, kratko ošišan ali zaraznog osmeha, "razvalio" je pesmu "Novi Sad". Oduvek sam znao da on ima moćan glas a ove večeri je samo potvrdio kakav je on genijalan pevač. Usred izvodjenja ove numere podsetio nas je da je na taj dan pre 46 godina preminula čuvena Janis Joplin pa je ubacio i "Mercedes Benz" u samu pesmu. Pojava, ples ala Jagger na sceni, glaščina breeee! Ma, oduvao nas je na opšte oduševljenje svih prisutnih!
Naredni gost, Vidoja Božinović Džindžer, učestvujući u pesmi "Hold On", podsetio nas je ko to sve ove godine nenadmašno svira gitaru u Ribljoj Čorbi, a zatim je Neša Galija Milosavljević simpatično izveo kompziciju "Prijatelj".
Nakon njega ...Dream Team! Momčilo Bajagić Bajaga i Dragi Jelić (na gitarama). Bajagin glas je krenuo u duboke dubine tako da se njegov karakterističan bariton pretvorio u duboki bas. Izuzetno emotivna "Kad mesec prospe rekom sjaj" bila je jedno od vrhunskih izvođenja na koncertu.
Posle ovakvog nastupa teško je bilo nadmašiti ovaj dvojac. Ipak na scenu je neustrašivo stupio Oliver Nektarijević (Kanda Kodža i Nebojša) i uz veliku dozu ljubavi cele grupe Point Blank a i svoj šarm predivno izveo pesmu "Vreme". Pesma koja svojim ritmom odudara od ostatka albuma je na koncertu zahvaljujući izuzetnom Crnketovom solu i nežnom i emotivnom Oliverom vokalu prosto zablistala.
Gosti su se ređali a publika je bila oduševljena. Nikola Vranjković, Dragan Marković Di Luna, Duda Bezuha - sve bolji gitarista od boljeg! Ipak, ponovo nas je šmekerski osvojio Cane svojim prizananjem da ne zna napamet tekst pa koristi "Ginko Bilobu". ("Hoćemo li večeras da grešimo, momci?"Nećemo Cane!). Hahahaha!
Posle Vlade Džeta nastupio je dinamo od čoveka, Dejan Najdanović Najda (kakva svirka, kakav glas!), a za njim i Goran Stojković Goksi (odličan finger picking stil!). Za kraj izašao je Saša Ranđelović Ranđa i "pocepao" gitarom dok je naša legenda Bora Đorđević sa velikim osmehom pevao "Nisam znao da sam zao". Naravno, tu se neočekivano ubacio i Rambo Amadeus svrajući neki njegov kontra solo.
Svi muzičari koji su nastupali ove večeri su izašli na bis i izveli Dylanovu "Knockin' On Heaven's Door". Bilo je zadovoljstvo slušati preplitanje sola Ranđe i Džindžera kao i Dylanovu imitaciju od strane Dejane Cukića! Ma čarobno!
Uz sve goste i njihove kvalitete mora se odati priznanje grupi Point Blank na izvanrednoj ideji koju su sproveli u delo, odličnim kompozicijama i izuzetno nadahnutoj svirci. Dragoljub (gitara, vokal), Darko (klavijature), Zoran (bas), Blagoje (bubnjevi), Toni (gitara) i Nenad (udaraljke) su blistali tokom ove večeri i činili kičmu ovog nastupa. Bez njih ne bi bilo ni ovog okupljanja izuzetnih muzičara. Kao Što je rekao Dragoljub : "Ovo vam je jedinstvena prilika da vidite sve ove ljude zajedno i da dobijete autograme od njih".
Posle zvaničnog dela koncerta binu je "oteo" Rambo Amadeus koji je izašao i krenuo sa jam sessionom gde su mu se pridružili Nenad Zlatanović, Duda Bezuha i Dragan Marković Mare. Vrlo zanimljivo i potpuno neočekivano. Na insistiranje publike članovi grupe Point Blank su se ponovo popeli na binu i izveli još jedan blues za kraj. Ne preostaje nam ništa drugo nego da zaključimo da je ovo zaista bio nezaboravan koncert! Svaka čast momci!
